Širom sveta se unapređuju i usavršavaju sistemi potrage za nestalim licima. Tome doprinose novi tehnološki pomaci u vidu vazdušnih, vodenih i kopnenih dronova.
Počevši sa 2016. godinom policija u okrugu Riverside, Kalifornija, je počela da koristi dronove sa kamerama visoke rezolucije koji snimaju i transmituju slike u realnom vremenu, timu za potragu i pronalaženje.
Iako raspolažu helikopterima oni nisu uvek u mogućnosti da ih koriste, pogotovo tokom nepogodnih vremenskih uslova. Sa druge strane, dronovi su se u takvim situacijama pokazali mnogo efikasnijim, jer mogu biti dizajnirani da izdrže loše vreme. Pored toga mogu odmah da reaguju na zahtev za intervencijom i spašavanje može da počne istog trenutka.
Između 2018. i 2019. godine neke oblasti Italije su potpisale „kordinisani plan intervencija za traženje i spašavanje ljudi koji boluju od neurodegenerativnih bolesti“ kojim se odobrava korišćenje geo-lokacijskih uređaja, obuka za negovatelje i informisanje javnosti o protokolima u kritičnim situacijama.
Do pre par godina bilo je dozvoljeno da civili učestvuju u potrazi kao volonteri koristeći svoje dronove, ali je 2019. godine ICAA[1] zabranila njihovo korišćenje bez autorizacije. Nove ICAA regulative koje su na snazi od 15.12.2019. zabranjuju korišćenje dronova blizu ili unutar regije gde se odvijaju intervencije i potrage. Ova regulativa se tumači kao zabrana civilnih dronova u spasilačkim aktivnostima, i izazvala je razne reakcije i mnogobrojne kontraverze. Povodom nje, oglasila se i “Mreža spasilačkih dronova” koja je prva mreža volontera spremnih da koriste dronove u hitnim slučajevima. Oni su napravili peticije i demonstracije ispred Italijanskog Ministarstva za transport.
Fenomen nestalih ljudi je ostao konstantan problem, ali sada, zahvaljujući novim tehnologijama, moguće je koordinisati potrage i spasilačke aktivnosti sa smanjenim vremenom intervenisanja i sa raznovrsnim poljem delovanja time smanjujući ljudske resurse i troškove, ali pre svega umanjujući rizik operacije. Dronovi konkretno su pre svega pokazali veliku efikasnost u pronalaženju nestalih ljudi dok su živi.
Zahvaljujući njihovoj maloj veličini i mogućnosti manevrisanja dronovi su sposobni da lete veoma nisko i da pokriju velike površine. Pružaju mogućnost za koordinisanje tima preko slika i informacija koje se šalju bežično. Ako su opremljeni i sa termografičkom uređajem za praćenje mogu detektovati prisustvo čoveka i u mraku. Od dodatne opreme može se koristiti kamera za termalne slike, multispektralni senzor (instrument sposoban da zabeleži količinu reflektivne energije sa objekta na površini zemlje u drugačijim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra), LiDar (vazdušni laserski skener i detektor svetlosti),…
Da bi se aktivnosti spasilačkog tima vodile dronovima, timovi moraju imati konstantne treninge, dosta vremena provedenog u letu i proučavanju specifičnih intervencijskih tehnika. Piloti, takođe, moraju imati adekvatne psiho-fizičke pripreme da bi postali deo institucija uključenih u menadžment hitnih slučajeva.
[1] ICAA (Italian Civil Aviation Authority)- Italijanska uprava za civilno vazduhoplovstvo
[1] M.G. Pensieri, M. Garau, P.M. Barone (2020.) Drones as an Integral Part of Remote Sensing Technologies to Help Missing People, Università Popolare degli Studi di Milano, MilanoЧланак Dronovi kao integralni deo tehnologije u potrazi za nestalim ljudima се појављује прво на Nestali Srbija.
