Ideja koja je dobila krila: „Nikada nemojte da zaboravite da jedna ideja može sve promeniti“. 

0
53

Ideja koja je dobila krila: „Nikada nemojte da zaboravite da jedna ideja može sve promeniti“. 

Piše: Marija Mišić

Da li se i vama dešavalo da naiđete na poteškoće kada treba da objasnite detetu neki pojam koji je apstraktan? Nismo sigurni kako da pronađemo prave reči da detetu bude dovoljno razumljivo, a da, opet, taj isti pojam ne banalizujemo. Jedan od takvih pojmova je ideja

Imamo rešenje! 

Knjiga “Ideja koja je dobila krila” na pristupačan, nežan, poletan i inspirativan način govori o tome šta je ideja, koja je njena svrha i šta treba uraditi sa njom. Napisana je u prvom licu, iz perspektive jednog dečaka kome jednoga dana u život dolazi ideja. Ono što je odmah primamljivo i samim tim blisko deci je to što je u ovoj priči ideja konkretizovana. Dakle, ona dečaku postaje drugarica, neko od koga on isprva beži, ne znajući šta da radi sa njom, ali kasnije neko ko dečaku postaje vrlo važan deo života. Iako naizgled jednostavna, ova priča nosi vrlo važnu pouku. 

Svima nama tokom života padaju na pamet razne ideje, ali nemaju svi hrabrosti da ih i realizuju. Neki se boje neuspeha, neki osuđivanja, a neki po automatizmu odmah pomisle da je ideja glupa i vrlo lako odustanu od nje. Upravo zbog toga treba da učimo decu da se ne boje da realizuju svoje ideje i da se ne boje neuspeha. Šta je najgore što se može desiti? Nećemo realizovati ono što smo zamislili. Pa to i nije tako strašna stvar. Vrlo retko se dešava da nekome iz prvog puta uspe nešto što je zamislio. Obično kada vidimo da je neko ostvario svoj cilj, to deluje kao da je sa lakoćom urađeno i često zaboravimo koliki je trud uložen, koliko je bilo uspona i padova, koliko neprospavanih noći, odricanja i ne tako često motivacije, već mnogo više discipline i neodustajanja. 

Ova knjiga upravo to i uči decu: da ne treba da odustaju od svojih snova i ideja samo zato što se boje da će ih drugi osuditi ili da neće uspeti u tome. U knjizi ideja dečaku daje snagu i volju i što joj on više pažnje posvećuje, tako ona više raste. Dečak je, zaista, kako to obično biva, i naišao na osude, ali je shvatio da ne treba da se obazire na to jer će se uvek naći neko ko će osporavati naše ideje. To je potpuno u redu. Nismo svi isti, ne razmišljamo svi isto. Ne dopada se sve svakome. Upravo zbog toga ne treba tek tako da odbacujemo svoje ideje, već da hrabro sledimo svoje snove.

A ako smo dovoljno hrabri i istrajni, ta ideja može da promeni svet:

“Tada sam razumeo

šta se može uraditi sa idejom.

Ako u nju veruješ, ako se za nju boriš,

možeš svet promeniti.

Možeš čuda da stvoriš”.

Napisana kroz rimu, ova priča na jedan pitak, inspirativan i poučan način dopire do dece. Iako je načelno namenjena deci da ih podstakne, knjigu mogu čitati i odrasli da nikada ne zaborave zašto je važno slušati sebe.

Svi mi sanjamo i stvaramo onoliko koliko dozvolimo sebi, a ova knjiga je tu da nas poseti da svako u sebi nosi barem jednu ideju koja svet može učiniti boljim mestom, čak i u posveti svojoj deci pisac kaže: “Nikada nemojte da zaboravite da jedna ideja može sve promeniti”.