..Jedini nacin da saznam je da Vam svima ovo ispricam, jer je svaki detalj iz njihovih yivota vayan, a dosta toga ne ynam ili znam samo polovièno ( kao na pr. iz dedinog testamenta, koji je pisao pre nego sto su ga Italijani deportovali u logor). Moyda se nekome mogu i oduziti, jer se u mnostvu starih pisama pominju rayna imena. Evo primera, Desina porodica je uredno pisala, jedni drugima, 3 sestre, sve uciteljice, i 3 brata dva pravnika i jedan oficir. pisali su i roditeljima, a rayglednica iy tog perioda imam dosta. Mislila sam da ih odnesem u Narodni muyej ali ako nekom mogu biti od pomoci, samo javite…. vreme je da a ja zavrsim prièu i jos jednom zahvalim na strpljenju i Vama cestitam pet godina postijanja. Posto je Jovan Kontic iz logora preko Afrike (znam da taj put nisu svi preziveli), ubryo poceo da predaje u Chicago-u, njegova Desa sa preostala 3 deteta i dve druge porodice biva expedovana u Beograd u jedan mali stan u Siminoj ulici. Pored Kontica druga porodica bili su Vujisiæi i na?alost sad mi pobe?e ime treæe ali setiæu se. Ljiljana, najmladja æerka mi je prièala o tim danima. Sva deca iz tog stana u Siminoj upisala su razne fakultete i Akademije, iako iz tkz.nepodobnih kuca…ali Desa citavih skoro 18 godina nije mogla da dobije pasoš i ode kod mu?a a on bi kao drzavni neprijatelj odmah bio uhapsen.jedna lepa stvar iz sve ove patnje, smrti je da su se Ljiljana Kontic I Dragomir Bojanic upoynali na Akademiji i vencali. To je bio zaista poseban, divan boemski i srecan brak o cemu ja mogu da posvedocim. Ali toliko stvari fali kad su Joca i Novka Bojaniæ u pitanju, a i mnogo, zaista mnogo, nerazjašnjenih je i teskih momenata u ?ivotu Jovana I Desanke Kontiæ- svaka VAŠA pomoc je dobrodosla . PUNO HVALA NA RAZUMEVANJU JOŠ JEDNOM!
Jelena B. Bucknam
Beograd, Srbija
[email protected]
