Порекло презимена, село Бербериште (Лепосавић)

0
1099

Порекло становништва села Бербериште, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бербериште, „Бребериште“, „Бебериште — Село је под развођем са којега се сливају Берберишка Река, Дреновска Река и Каљинска Река, леве притоке Ибра.

Тип села.

Куће су на плећатим косама Великог Брда и Доброг Брда.

Воде.

У селу су извори: Рожајска Вода, Студена Вода, Избичка Вода, Бећирова Вода, Сакуљак, Хајдучка Вода и Добра Вода под Јавором.

Земље и шуме.

Њиве за стрна жита су око кућа и на местима која се називају: Брестово, Дреново, Десетак, Локва, Бијела Вода, Ражиште, Пиљице, Избе, Барице, Луке, Ескуљак, Павлов До, Веков Тор, Чука, Междак, Вукојев До, Лазине и Ланиште с ливадама; испаше, шуме и ливаде су на Пругавици, Лазинама, Курташеву Брду, Великом Брду, Свињским Барама, Крушевљу, Чемерској, Валогама, Забрду, Рожајским Ливадама, Грабу, Бачкалу, Њештаку, Коловозу, Ј асичу, Лозинама, Џанкову Бријегу и код Џефове Воде. У прошлом веку ило је борове шуме у потесу, а сада је нема.

Старине, име и остали подаци о селу.

Готово у средини села је старо хришћанско гробље; код њега је садашње мухамеданске. На Брестову има зидина „црквишта“ с часном трпезом у олтару. Око црквине је старо гробље. На Локви, у планини, има остатака од некаквих зидина. Сви мухамедански родови у овом селу су и за Турака били на својој земљи. У суседном селу Гркаји забележио сам предање православних родова, да су мухамеданци у Берберишту, Вучој Локви и Рватској били хришћани, славили св. Арханђела и да су мухамеданство примили око средине 19. века. То предање потврђује њихово мухамеданско гробље, које је непосредно поред старијег хришћанског њихових предака. Назив селу је вероватно по латинском „бребер“ за дивљи шимшир, како су га, могућно, звали стари рудари у овом крају. Садашњи назив Бербериште је службени. Назив села је унет у турски пописни списак села 1455. године. У њему је 1948. године било 128 становника.

Порекло становништва.

Стари помухамедањени родови:

-Нумановићи, 2 куће, Шемсовић, 1 кућа, Муслићи, 2 куће, Асановић, 1 кућа, Суљовић, 1 кућа, потичу од заједничког претка Нумана, старинца.

-Зеновић, 1 кућа, Амидовић, 1 кућа, су старинци или врло стари досељеници.

-Асановић други, 1 кућа, је досељен из Вуче Локве 1935. године.

Хришћански родови:

-Симоновић, 1 кућа,  је од Куча Симоновића у Доњем Крњину.

-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је пореклом из Колашина на Ибру, овамо прешао из Доњег Крњина.

-Требаљевци, Милуновићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани из Придворице, досељени 1925. године.

-Миловановић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Гулија 1928. године.

-Миливојевић, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Јариња у копаоничком Ибру 1930. године.

Из Берберишта  су се одселили:

-Бекчићи (св. Никола) у Дрење у копаоничкој Јошаници и једна кућа у Јошаничкој Бањи.

-Бербериштани у Новом Пазару су из овога села.

Неколико породица одселиле се 1913. године у Турску.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.