Порекло становништва села Избице, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Избице су у средњој проширеној долини Избичке Реке, а између брда Прлова и Бељака.
Тип села.
Куће су груписане по родовима које чине насеље разбијеног типа с крајевима: Клече под Прловима, Златаревина под Дебељаком и засеоком Мокрице под Руговачком Главицом према Откову. Старо село било је на Селишту, сада у њивама.
Постанак села и старине.
Иако се не спомиње у изворима оно је старијег постанка. Клече је забележено у Девичком катастиху 1763. године. Остаци старијих насеља су две црквине, једна у данашњем гробљу у Избицама, друга устаром гробљу у Златаревини и старо гробље у Бачевском Потоку. Ниже Мокрица, на Липовцу, вадио се лискун пре рата. На неко старије рударство показује назив Златаревина. Стари Совров пут, део дубровачког пута, водио је кроз Избице.
Воде.
Село има добру изворску воду: Жљеб и Чесма у Алугама под Дебељаком. Употребљава се и вода са седам бунара. Кроз село протиче Бачевски Поток, Прловски Поток, Вучак, Златаревски Поток, Јанковића Поток и Жљеб, сви притоке Избичке Реке.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су по странама брда и побрђa, a вртови у долини. Њиве и ливаде: Становиште, Локва, Чалије, Водичко Брдо, Башта (с воћкама), Дуварине, Крчевина, Агина Башта, Котар, Муратова Ливада, Конопљиште, Њиветак, Кајаса, Обрадово Брдо, Садова Њива, Вучак, Јасике, Шареника, Јагњило, Округлица, Марковски До, Лојзе, Воденичиште, Клече, Ториште, Вратнице, Коловоз, Подгор (с воћкама), Рупа, Меанчина, Бачевина, Андријина Кућетина, Заједница, Гаревиште, Међуречје, Језеро, Металица. Сеоске шуме и испаше: Сланица, Мала Раван, Велика Раван, Велики Лаз, Велики Шанац, Котариште, Дебељак, Крш, Катино Брдо, Главица, Бајров Гај, Чадориште, Бачевско Осоје, Старчево Гувно, Лаз, Црквица, Ћиров До, Молитва, Берберуша и Весов До.
Данашње гробље је код црквине. Златаревина има посебно гробље. Село је имало 1948. године 336 становника.
Порекло становништва.
Родови у Избицама:
-Радојевићи, 1 кућа, Св. Арханђео, су од старинаца или старих досељеника.
-Филиповићи, 2 куће, Петровићи, 1 кућа, Св. Игњат, су давно дошли из Ибарског Колашина.
-Вуксановићи, 1 кућа, Св. Алемпије, су досељени из Старог Влаха.
-Ђоковићи, 1 кућа, Ђурђиц, стари род из околине.
-Кулићи, 3 куће, Митровдан, су Кучи досељени из Куле у Бањској.
-Бабићи и Јеремићи, 3 куће, Св. Никола, Кучи из Горњег Крњина, досељени 1855. године.
-Драгићи, 2 кућа, Св. Никола, су Кучи досељени из Осоја 1906. године.
-Маројевићи, 1 кућа, Св. Арханђео, су досељени из Лијеве Ријеке у Васојевићима, старина у Маркову код Никшића; има их у Новом Пазару.
-Бихорци, 2 кућа, су помухамедањени, досељени из Бихора.
-Ђоковићи други, св. Стеван, изумрли по мушкој лози.
У Златаревини су:
-Костић, 1 кућа, су од Кулића у Избицама.
-Максимовићи, 9 кућа, Св. Јеремија, прадед досељен из штавичке Жирче, старином од Пријепоља.
У Клечу су:
-Радовановићи и Недељковићи, 5 кућа, Св. Петка, су Бјелопавлићи.
-Вељовићи, 1 кућа, су од Ровчана Кудра, овамо дошао из Косурића 1929. године.
У Мокрицама су:
-Руговци, 3 кућа, отац Арбанас дошао од Рожаја; преци били „латини“ – католици.
-Рашевићи, 1 кућа, и Смајовићи, 1 кућа, су стари род, досељени из Новога Пазара 1913. године.
*
Порекло становништва засеока Пљевљане у саставу села Избице.
Положај насеља.
Плевљани су у присоју Прлова (712) у долини Трнавске Реке. На граници према Нетврђи је Прловски Поток. Положај села је разуђен плитким, сухим долинама, у којима су ливаде, вртови, воћњаци и куће с малим окућницама.
Тип насеља.
Куће су под косом, издвојене по сродничким групама, чине насеље мање разбијеног типа. Дели се на Велико Плевљане и на Мало Плевљане.
Воде.
Вода се узима са стублине и с неколико бунара, најбољи онај у средини села. Она је недовољна за домаће потребе. Стока се поји и пере рубље на Трнавској Реци.
Земље и шуме.
Њиве су по странама побрђа и по косама, сеоска испаша је на Ћафи, Коцином Брду и по Прловима.
Остали подаци о насељу.
Хришћански родови имају гробље ког старог у Клечу у Великим Плевљанима.
Као село Плевљане се споменуло 1780. године. Године 1948. имало је 157 становника.
Порекло становништва.
Родови у Великим Плевљанима:
-Стефановићи, 6 кућа, Св. Петка, стари род, предак се родио у бежанији у околини Крушевца.
-Петровићи, 4 куће, славе Св. Василија – Нову Годину, су Васојевићи; Дражовић у Педељу је од овога рода.
-Педовић-Илић, 1 кућа, Св. Арханђео, су досељени из Мораче; одељаци су му Педовићи у Педељу и Осоју.
-Лакоњићи, Сендрићи, 2 куће, Славковићи, 4 куће, Св. Мрата, су Бјелопавлићи, неко време били у околини Сјенице; имају одељаке у Лопужњу и у Ибарској Јошаници.
Родови у Малим Плевљанима:
-Лукићи, 1 кућа, су помухамедањени род из Врбовца код Иванграда, досељени 1911. године.
-Јовићевићи, 1 кућа, Св. Никола, Кучи, досељени из Дуге Пољане.
-Ћеримановићи, 1 кућа, Св. Тома, су пореклом из Мораче, овамо досељени из Дуге Пољане.
-Терзићи, 1 кућа, Ђурђиц, су од Дробњака Пењовића у Милатковићу, досељени 1925. године.
Одселили се у Нови Пазар 1925 године:
-Ајкићи, Угљанин, Брахићи, Билаловићи и Шкриељ.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
