Порекло презимена, село Лепчинце (Врање)

0
1320

Порекло становништва села Лепчинце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лепчине је планинско село; лежи на земљишту испресецаном долинама, оголићеном и доста неродном. Околна насеља су: Копањане, Марганце и Ћурковица.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе називе: Студени Кладенац,Чешма, Белчински Кладенац и др.

Земље и шуме.

Крајеви  – потеси око села носе ове називе: Гарваница, Буковац, Ширина, Чука, Пољана, Војводина, Трештено Дрво, Голишевац, Јазвиње, Голема Падина, Динијац и Село.

Тип села.

Лепчинце је село разбијеног типа. Дели се на махале чија су међусобна одстојања знатна. Десно од Лепчинске Реке (старо име Тетинска Река) су махале: Мишинска, Вучинска, Станојинска и Јерска. Леве од реке је махала Рошаци. У свакој махали живе становници једног рода.

Лепчинце је 1955. године имало укупно 53 домаћинства.

Постанак села и стрине.

Остаци старина указују да је овде постојало неко старо насеље. Старине се налазе на мессту Село. Тамо су њиве и сеоско гробље. У њивама се изоравају: „зидовинке, згурија, ковачка огњишта“ и друго. По причању, старине су остале од села предњег народа („стари народ све узумреја“). Ниже потеса Село, крај Лепчинске Реке је стара црква у рушевинама, поред имања Стојана Пешића. Стање рушевина је такво да се види како је постављена у правцу исток-запад. Дужина јој износи око 12, ширина око 3 м. Очувани зидови местимично су високи 3 метра. За израду зидова употребљаван је камен лепљен малтером. У зидовима се познају нише. Натписа нема али с види да је било фресака. Од мештана се може чути да је црква порушена када је уништено село у Селишту. Изгледа да рушење није било давно. Око Црквишта се познају стари гробови урасли у трње и шуми. На једном надгробном крсту постоји оштећен стари српски натпис. Код ове црквине мештани се скупљају на Спасовдан, када је сеоска слава.

Данашње Лепчинце основала су три брата – Вуча, Миша и Станоја. То је било крајем XVIII века, пре око 160 година. Браћа су дошла из села Нерава у Горњој Пчињи. Овде их је „на празнину“ упутио врањски паша, свакако Мехнед-паша, умро 1826. године. Сваки брат заузео је доста земље „куде да направи кућу“; тако су основали три посебне махале: Вучинску, Мишинску и Станојинску. Касније су се доселили припадници рода Јерци.

У Лепчинцупостоји манастир Св. Пантелејмона, вероватно саграђен у XIX веку. Изгледа да је пре тога ту била рушевина неког старог храма. Манастир се налази на крају села, у  махали Јерци, према суседном Копањану. Располаже са око 6 хектара земље, шумом, а до скора је имао доста живе стоке – оваца, волова и коња. У њему стално борави један калуђер. На дан Св. Пантелејмона код овог мансатира приређује се велики сабор – траје два дана и једну ноћ. Године 1944. Бугари су запалили два манастирска конака и друге манастирске зграде у оквира у манастиру.

Порекло становништва.

У Лепчинцу су родови:

-Вучинци, Мишинци и Стојанци – славе Никољдан. Потичу од поменуте браће: Вуча, Мише и Станоја. Доселили су се пре око160 година из Нерава и Горњој Пчињи. Стојан, 67 година – Таса – Пеша – Цветко – Станоја, један од браће који се доселио. Станоје је имао синове – Цветка, Јанка и Стојана.

-Тошаци, Ваведење, су грана рода Мишинци.

-Јерци, Ђурђиц, су се доселили после предњих родова. За њих се каже да су „из неког косовског села Јерова“. Мештани кажу: „Сигурно и они добегли због кривице, па их овде населио паша“.

Исељеници.

-Јерци, две породице су се иселиле у Врање.

-Мишинци, три породице су се иселиле у Врање.

-Вучинци, једна породица живи у Нишу, друге њихове породице живе у прешрвским селима Ораховици и Трнави.

-Чифчиларци живе у Декутинцу код Владичиног Хана.

-Ђоринци су се иселили у село Ђоринци поред Јужне Мораве. Грана су од рода Јерци. Тамо су прешли пре 115 година.

-Рошанци и Паунци су се иселили у Миланово.

Из Лепчинаца има исељеника и у Преображењу.

-Димитријевићи, грана рода Рошаци (или Тошаци), су се иселили у Рељан код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here