Порекло презимена, село Лепеница (Владичин Хан)

0
1141

Порекло становништва села Лепеница, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Лепеница већим делом лежи у долини и то у доњем крају Лепеничке Реке, леве притоке Јужне Мораве.Околна села су: Кацапун, Бачвиште, Грамађа и Сува Морава.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и неколико слабијих извора.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Морава, Николчин Дол, Побијен Камен, Суво Поље, Орашје, Гађано Дрво, Голи Рид, Бел Камен, Циганска Падина, Текија, Меаниште, Церје, Кошарница, Дубрава, Мала Тршевина, Бели Брег, Ћајинска Орница (сада шума) и Црвени Брег.

Тип села.

Лепеница је село јако разбијеног типа. Састоји се од три махале и од већег броја појединачних кућа. Махале се зову: Средња или Куса Гра, Горња и Дреново. Прве две махале су поред пута Врање – Владичин Хан.

Лепеница је 1952. године имала укупно 106 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Лепеница је старо село. То се види по малобројним старинцима и по црквици посвећеној Св. Петки, која се налази у Средњој Махали. Ова црквица је „у камен ископана“ и у њу могу стати око 20 људи. По општем предању, поменута црквица „је много стара“. Зато што је у стени и окренута ка западу народ је од неко време зове Латинском Црквом.

Приликом ослобађања од Турака Лепеница је била затечена као мало село са мешовитим становништвом; више је било Арбанаса – око 25 кућа а мање Цигана и Срба. Арбанаси су били досељени преко Масурице, Трстене (Пољаница) и Биљанице – суседно пусто селиште, са Голака, из ВеликогТрновца близу Бујановца и Прешевске Моравице. За Србе су били најгори Арбанаси досељени из Трстене. Они су „притисли бадава“ земљу и неке Србе су нагонили да буду чифчије. Године 1878. Арбанаси су се иселили из Лепенице. За потребе Арбанаса у садашњој Средњој Махали постојала је текија, покрај ње је лежало „турско гробље“. Остатака од поменутих старина сада нема,  јер је земља изорана. Поред текије за време Турака налазила се и једна механа- сада место Меаниште.

Пред крај турске управе у Лепеници је постојао Анамски Чифлик. Земље овог чифлика припадала је ћерки врањског Хусејин-паше – у народу звана Анама. Њен брат Абдула-бег имао је чифлик у суседној Грамађи.

Црквена слава је и сеоска. Тада се код црквице прикупљају гости из око 20 околних села; том приликом је у Лепеници велики сабор.

Сеоска „заветина за поље“ је Спасовдан.

У Лепеници постоји једно српско гробље, али не за све мештане; становници из махале Дреново сахрањују се у гробљу села Стубал, док поједини родови из других махала своје умрле сахрањују у гробљима околних села – Бачвишта, Кацапуна и Суве Мораве. То су углавном досељеници из оближњих насеља.

Порекло становништва.

У Лепеници данас живе Срби (82 куће) и Цигани, који се деле на православне (11) и муслимаске (13).

Српски родови:

Парамуљци, Никољдан;

-Недељковићи, Никољдан и:

-Карапанџини, Св. Петка. За њих се прича да су старинци.

-Дреновчани, Савиндан, потичу од предака Ранђела и Митра. Њихово порекло је из Радибужде код Криве Паланке. Они су око средине XIX века дошли да граде чифлик-сахибијску кулу у суседној Грамађи. Тада су упознали Лепеницу и ту се населили: Миливоје, 47 година – Спаса – Стеван – Ранђел.

-Деда Илинци, Никољдан се деле на:

-Стошине, Јовиће, Андрејевиће и Младеновиће. Доселили су се из суседног планинског села Бачвишта. Тамо имају истоимене рођаке, који су у Бачвишту  старинци.

-Јовановићи и Панџини, Аранђеловдан. Доселили су се из Јовца где су чинили један род.

-Котерци су се доселили из Кацапуна. Тамо су били старинци.

-Кржичани и Цветковићи, Лучиндан. Доселили су се из Кржинца у Грделичкој Клисури.

-Јовићи, Стевањан, су досељени пре 12 година из Стубла. Тамо су били досељени из Пепељевца код Крушевца.

-Вучковићи, Аранђелован, су досељени из Стубле.

-Ђорђевићи први, Аранђеловдан, су досељени из Ржане код Босилеграда.

-Ђорђевићи други и Јаглинкини, Св.Петка и Никољдан,  су досељени из Суве Мораве..

-Марковићи, Св.Петка, су из Зебинца у Грделичкој Клисури. Најпре су дошли у Кацапун па одатле у Лепеницу.

-Коњарци, Заре и Танчо – славе Никољдан, Доселили су се из Бачвишта. Заре је у Бачвишту је припадао роду Грујинци, који су старинци а Тончо и Коњарци припадали су роду Пашалици, пореклом из Црвеног Града у Горњој Пчињи.

-Станојчићи, Аранђеловдан, су досељени из Белановца. Даље порекло им је из Ћустендила у Бугарској.

-Цигарци, Аранђеловдан, су се доселили из Бигле.

-Биновци, Савиндан, су се доселили из Биновца. Тамо су припадали роду Клисурци а они су досељени из Клисурице близу Врањске Бање.

-Китарци, Никољдан, су се доселили из Великог Буштрања.

-Чукурци, Никољдан, су досељени из Горње Пчиње.

-Терзиче, Св. Петка , су досељени из Горње Пчиње.

– Пешанови, Савиндан, су досељени из Радибужде код Криве Паланке.

Православни Цигани:

-Крстићи, Стошићи и Стојан – славе Никољдан. Прва два рода живе овде од турског доба. Трећи род потиче од „призетка“, скоро досељеног из Јовца. Сви они говоре српски и са Србима имају заједничко гробље. Брачне везе ови Цигани склапају међу собом и са православним Циганима из других села.

Муслимански („турски“) Цигани:

-Камберовићи, Ибраимовићи, Мамутовићи, Рамиз и Маљо. Први род овде живи од турског доба, док су остали касније досељени из Кацапуна. Све ове Цигане Срби зову Гурбетима. Њихов број је променљив, јер лако прелазе у друга села па се после враћају. Гробље им је на месту Побијен Камен. Говоре цигански и српски.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here