Порекло становништва села Превалац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Превалац је мало село. Лежи у средишњем делу Врањске Корлине на месту где је корито Јужне Мораве веома уско. Околна насеља су: Паневље, Корбевац, Мазарић и Прибој.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из 13 бунара. У атару села је чесма Викашин.
Земље и шуме.
Потеси око села носе ове називе: Вукашин, Коњарник, Воденичиште, Влашка Орница, Грчко, Трница, Здравкова Ливада, Клисура, Анаћков Брег, Мусина Ливада и Жилнице.
Тип села.
Превалац је село разређеног типа. Састоји из већа Горње – на североистоку села – и мање Доње Махале – у југозападном делу села.
Превалац је 1953. године у селу је било 33 домаћинстава.
Постанак села.
Данашње село основано је око средине XIX века на земљишту тада обрасом у шуми. Оснивачи села били су преци данашњих родова Тасинци и Чепилци. После њих доселили су се и други родови. Село је најпре лежало 500 метара западно од данашњег положаја, на темену косе која упире у корито Јужне Мораве. Ту је село остало до око 1900. године. Тада је оно имало 10 до 13 кућа и један бунар. Поменуте године, „због опасне зиме и ветра“, становници села су се преместили на данашњи положај.
Сеоска слава је Мала Госпојина.
Гробље је у суседном селу Паневља.
До пре 50 година у администрацији Превалац је записиван као заселак Паневља. Њиве овог села већим делом су купљене 1878. године од муслимана који су живели у другим насељима – нарочито у суседној Јелашници.
Порекло становништва.
У Превалцу живе ови родови:
-Тасинци, Аранђеловдан, су досељени али не знају место порекла.
-Балтини, Аранђеловдан, су раније чинили један род са Тасинцима.
-Чепилци, Митровдан, деле се на:
-Милчине и Мишиће. Не знају за своје порекло.
-Баба Гајини, Стевањдан. За њих се тврди да су посрбљени Власи („влашки род“). Била су два брата однекуда досељени. Од једног брата потичу Баба Гајини а од другог брата – Цветана – намножио се род Биволарци у суседном Корбевцу.
-Младенкини и Стојилкови, славе Аранђеловдан а за своје порекло не знају.
-Медарци, Св.Петка, досељени су 1929. године из суседне планинске Клисурице. Тамо имају истоимених рођака.
-Вучковци, Аранђеловдан, су досељени 1929. године из планинског села Несврте.
-Цветковићи. Овај род је основао „призетко“ из суседне Стубле. Овде живи од 1936. године. Не каже се коју славу славе.
Исељеници:
-Балтини, три породице живе у селу Војишници у Тиквешу.
-Стојиљковићи су се иселили у Бујановац.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
