Порекло презимена, село Стара Брезовица (Врање)

0
1248

Порекло становништва села Стара Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је изразито планинско; лежи на земљишту високом од 1000 до 1100 метара, на ивици Врањске Котлине и Горње Пчиње. Суседна насеља су: Корбул, Стари Глог, Нова Брезовица, Свети Илија (Горња Пчиња). Од 1878. до 1912. године била је покрај српско-турске границе.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из честих извора.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе: Човечка Глава, Црквиште, Црквена Ливада, Игриште, Делијина Чука, Прештип и Русалиска Гробља.

Тип села.

Стара Брезовица је село разбијеног типа и подељена је на шест махала. Махале су: Присоја, Чорчинска. Јасиковац, Плавило, Чукар и Попртљивица.

У Старој Брезовици је 1953 године било укупно 68 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

У средини села, близу садашње школе, постоји црквина. На површини земље виде се остаци од зидова. Пложај црквине је исток-запад. За ту некадашњу цркву у народу се ништа не прича.

Потес Русалиски Гробља лежи на граници између Старе и Нове Брезовице (која је у Горњој Пчињи). То је ледина на којој се познају остаци гробова. Ни за та гробља у селу се ништа не говори.

Данашње село потиче од краја XVIII века. Тада су досељеници из околине Куманова (Деда Ђорини) основали махалу Присоја а досељеници из Тиквеша или околине Кочана (Попртљивци) основали су махалу Попртљивицу. Остали родови доселили су се после поменутих оснивача села.

До 1878. године насеље Стара Брезовица у сливу Јужне Мораве и суседна Нова Брезовица у сливу Пчиње чинили су једно село под именом Брезовица. Поменуте године између Србије и Турске преко атара Брезовице била је повучена државна граница. Она је насеље поделила на два дела; на део у Србији, тада назван Српска Брезовица и на део под Турском, тада назван Турска Брезовица. Од 1912. године оба поменута насеља остала су и даље засебна села, али са новим именима. Српска Брезовица названа је „Стара“ а Турска Брезовица „Нова“.

Сеоска слава је  Спасовдан.

Порекло становништва.

Како је већ напоменуто, сви становници су досељени.

Родови су:

-Деда Ђорини или Кумановци, Аранђеловдан и Никољдан, живе у махали Присоји. Пореклом су из околине Куманова.

-Попртљивци, Аранђеловдан и Велика Госпојина, живе у истоименој махали. Пореклом су из Тиквеша или Кочана. Доселили су се крајем XVIII века. Више података о њиховом пореклу изнето је у опису суседног Корбула, јер тамо живи њихова главна родовска грана.

-Цветкови, Аранђеловдан, живе у Чорлинској Махали. Не знају за своје порекло.

-Стојанови, Аранђеловдан, живе у махали Јасиковац. На знају за своје порекло.

-Деда Златанови, Велика Госпојина, живе у махали Плавило. Не знају за своје порекло.

Младенови, Аранђеловдан, живе у махали Чукар. На знају за своје порекло.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here