Порекло становништва села Топлац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Топлац лежи по доловима и на косама око 2 километра десно од Јужне Мораве. Околна насеља су: Каталенац, Ћуковац, Кумарево и др.

Воде и име селу.

Скоро сви мештани користе воду за пиће са јаког извора Топлац, који избија у подножју одсека. По овом извору настало је име села. Други слабији извор избија изнад села на месту Црвени Брег. На том извору „највише се поји стока“.

Земље и шуме.

Њива, паша и шума налазе се на потесима, који носе ове називе: Завој, Тополе, Росуље, Брешљаци, Шупљи Камен, Страшљивац, Дедова Орница, Остра Чука, Чеврљуга, Локма, Петрова Глава (виногради), Пландиште, Меаниште, Бугарке, Агинка, Боринарка и Заимов Забел.

Тип села.

Топлац је село разбијеног типа. Дели се у онолико махала колико има већих сеоских родова.

Топлац је 1951. године имао укупно 92 домаћинства.

Постанак села и старине.

Не зна се када је основан данашњи Топлац. У њему су стари родови: Терзинци, Китарци, Николчинци, Ђорђинци, Јанковци, Шарковци и Цевнци. Од њих потичу многе сеоске породице. Села Топлац и Каталенац имају заједничку пашу, шуму и гробље.

Приликом ослобађања од Турака Топлац је затечен да лежи на вишем положају у близини суседног Каталенца. Данашње топлачко поље покрај Јужне Мораве тада је припадало неком Али Авмет Заиму из Врања. Становници из Топлаца повремено су силазили у поље да раде као момци, док су ноћу боравили у својим кућама. Године 1878. земља поменутог Турчина, куповином, прешла је у власништво мештана из Топлаца. Да би били ближе радној земљи, они су највећи део села преселили на данашњи положај.

У доњем делу села постоји црква Св. Петра. Црква је грађена одмах након ослобођења од Турака. Око цркве је гробље. Ту је било и за време турске владавине. Сви становници имају две заједничке славе; сеоску славу Спасовдан и црквену на Петровдан. За стоку „свете масло прве недеље после Крстовдана“.

Меаниште је потес на ранијем важном путу правца североисток-југозапад у равници поред Јужне Мораве. Пред крај турске владавине ту је држао хан неки „Грк“, звани Љота. Бугарке су њиве које се налазе поред Меаништа. У доњем делу села, тамо где је главна чесма, мештани су ископавали парчаде великих земљаних ћупова.

Порекло становништва.

Могуће је да су старинци ови сеоски родови:

-Терзинци, Аранђеловдан. Неки преци су имали терзијску радњу у Врању те су по томе добили презиме.

-Китарци, Николчинци или Деда Костини, Ђорђинци, Јанковци, Шарковци и Цевинци – сви славе Аранђеловдан. Деобом предњих старинаца постали су и ови родови:

-Пандурци, Накинци, Деда Станкови, Ђорђија, Ристићи, Чифчици и Стојчини – сви славе Аранђеловдан.

Досељеници:

-Трејаковци, Аранђеловдан, су досељени из Трејака у сливу Кленичке Реке.

-Шопови, Савиндан, потичу од домазета који је дошау у кућу рода Китарци. Старина им је из Бабине Пољане у Горњој Пчињи.

Исељеници:

-Пупунци живе у Сувом Долу.

-Костићи су се иселили у Јелашницу.

-Ђеранчани су у Јовцу.

-Ћошини су се иселили у Бели Брег.

-Ђелинци, Тасићи, Трајковићи и Габрика су у Врањској Бањи.

-Терзинци, две породице су се иселиле у Врањску Бању и Сурдул.

-Трејаковци, пет кућа се иселило у Врањску Бању (Топличанци).

-Китарци, једна кућа се иселила негде у Србију.

-Николичанци, пет кућа се иселило у Јелашницу, две у Ораховац код Прешева, три у Лесковац и једна у Београд.

-Ђоринци, једна кућа се иселила у Бојник код Лесковца.

-Стојчини, две куће живе у Куманову.

-Чифчици, три куће се иселило у Велики Трновац.

-Цивинци, једна кућа живи у Ђорђевцу код Грделице.

-Ђорђија, једна кућа је у Врањској Бањи и две у Ораховици код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here