Značaj i očekivani efekti uspostavljanja usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju

0
47

Značaj i očekivani efekti uspostavljanja usluge Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju

Piše: Nada Šarac, specijalna pedagoškinja i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu


Dnevni boravak, kao strukturirana usluga u zajednici, ima višestruke pozitivne efekte ne samo na dete i njegovu porodicu već i na društvenu zajednicu u kojoj deluje…

Prethodnog puta smo pisali o osnovnim principima u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i zaključili da te principe treba razumeti kao polazne teorijsko-metodološke smernice, koje u značajnoj meri određuju svrhu usluge dnevnog boravka za ovu posebno osetljivu grupu dece/mladih. Za efikasnu primenu usluge dnevnog boravka za decu (i mlade) sa problemima u ponašanju, neophodno je uspostaviti jasno razgraničenje uloga i odgovornosti, odnosno nadležnosti centra za socijalni rad i dnevnog boravka, zasnovano na zakonu i stručnometodološkim zahtevima. Pažljivo i osmišljeno usaglašavanje uloga i odgovornosti centra za socijalni rad i dnevnog boravka omogućiće efikasno i efektivno korišćenje resursa centra za socijalni rad i dnevnog boravka, a time i podizanje kvaliteta usluga koje se obezbeđuju deci sa problemima u ponašanju u zajednici.

Kada su korisnici dnevnog boravka deca u sukobu sa zakonom, uloge i nadležnosti centra za socijalni rad i dnevnog boravka određene su Zakonom o maloletnim počiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika i Pravilnikom o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza. Uloge i nadležnosti se mogu donekle razlikovati kada su u pitanju deca koja usluge dnevnog boravka ne koriste po nalogu suda ili tužilaštva, već su u dnevni boravak upućena isključivo od strane nadležnog centra za socijalni rad.

Regulisanje svih bitnih pitanja partnerstva u lokalnoj zajednici može se urediti sačinjavanjem protokola o saradnji između centra za socijalni rad, dnevnog boravka i drugih pružalaca usluga u zajednici. Centar za socijalni rad u sklopu metodologije vođenja slučaja sačinjava plan usluga (plan usluga za porodicu sa planom stalnosti za dete), odnosno, obaveza je voditelja slučaja da prilikom planiranja usluge za dete uključi sve relevantne aktere iz lokalne zajednice. Na taj način se omogućava bolja/veća dostupnost kvalitetnih usluga i programa usklađenih sa razvojnim potrebama konkretnog deteta. Istovremeno, time se omogućava da se organ starateljstva javlja kao primarni nosilac organizovanja usluga u zajednici za dete (i porodicu) u skladu sa principima najboljeg interesa korisnika. Planiranje, kao proces ugovaranja, u razvoju saradničkog odnosa može imati nekoliko pravaca daljeg razvoja koji su u funkciji operacionalizacije aktivnosti i uključivanja svih aktera na jasan i na konkretnim ciljevima zasnovan način. Saradnički proces se ogleda u tri značajna nivoa obezbeđivanja usluge – nivo planiranja, nivo organizacije i nivo evaluacije.

Dnevni boravak, kao strukturirana usluga u zajednici, ima višestruke pozitivne efekte na zajednicu i dete sa problemima u ponašanju i njegovu porodicu.

Dobiti za dete i porodicu mogu se sagledati sa više aspekata:

Očuvanje emotivnih i socijalnih veza: Korišćenjem DB-a ne dolazi do kidanja emotivnih i socijalnih veza deteta. Time se prevenira razvoj osećanja napuštenosti i rizika za otvaranje prostora za jak uticaj marginalizovanih vršnjačkih grupa i udaljavanje deteta iz njegove porodice. Dete je i dalje u svojoj porodici i u mogućnosti da bez kidanja emotivnih veza reintegriše svoje mesto i ulogu u njoj.

Smanjenje potrebe za ’’generalizacijom dobiti’’: Izmeštanje deteta iz prirodne sredine zahteva rad sa detetom na pripremi za povratak u prirodnu sredinu i integraciju stečenih novih obrazaca ponašanja. Činjenica da se reedukacija/resocijalizacija ostvaruje u istom socijalnom ambijentu u kome se ’’naučeno’’ primenjuje, čini nepotrebnim rad na ’’generalizaciji dobiti’’, odnosno inkorporiranju naučenog iz jedne socijalne sredine u drugu.

Participacija deteta u njegovoj prirodnoj sredini i direktno učešće u životu sredine i u vršnjačkoj grupi: Dete direktno učestvuje u matičnim tokovima života lokalne zajednice, u redovnom životu društva kome pripada. Pohađa istu školu, kreće se u grupi svojih vršnjaka. Ovo ’’direktno’’ učešće u svakodnevnim aktivnostima zajednice ima dvostruku ulogu: tako dete čuva i dalje razvija veze u prirodnom socijalnom okruženju, što pospešuje napredovanje tretmana i omogućava trajnost eventualno ostvarenih promena. Isto tako, participacija ima nesumnjiv ’’terapeutski’’ smisao i značaj. Otuda se ’’participativne aktivnosti’’ vrednuju mnogo više nego neke druge aktivnosti, pa kad god je to moguće, ove aktivnosti ohrabruju, facilitiraju, podstiču ili čak nalažu. Učešće u životu zajednice doprinosi negovanju socijalnih veza čime se osnažuje mesto deteta u zajednici i promoviše njegovo psihološko blagostanje (socijalni interes, socijalna kompetencija). Jedna od važnih smernica za razvoj je da DB ne razvija one programe koji već postoje u lokalnoj zajednici, već da ih osmišljeno i koordinisano koristi, nastojeći da promoviše punu socijalnu inkluziju dece u lokalnu zajednicu.

Struktuiran i kontrolisan dnevni ambijent u DB-u i zajednici: Struktura i kontrola ponašanja su neophodni faktori uspešnosti tretmana dece sa problemima u ponašanju. DB je organizovan tako da dete u njemu provodi određen broj sati u toku dana u strukturiranim programskim aktivnostima. Granice DB nisu rigidne, već polupropustljive, tako da omogućavaju da dete koje je zvanično u programu ne mora neizostavno da bude zatvoreno u prostoru DB, već da deo vremena provodi na sasvim drugoj lokaciji, ali prema programu rada u DB i pod kontrolom osoblja ili obučenih volontera. Stepen strukture i kontrole se prilagođava individualnim potrebama konkretnog deteta.

Intenzivni individualizovani tretman koji je kombinacija kompatibilnih programa DB i programa u lokalnoj zajednici: Tretman deteta u DB je određen njegovim uzrastom, dotadašnjim životnim iskustvima i celokupnom ličnošću deteta u momentu njegovog uključivanja u DB. Osobenost DB je da on ne narušava reciprocitetnu razmenu u svakodnevnom ’’trouglu’’ dete-porodica-zajednica, već ovu razmenu čini bogatijom, harmoničnijom i produktivnijom na sva tri ’’kraka’’ navedenog ’’trougla’’, kao i u odnosima između njih. To podrazumeva koncipiranje više različitih strategija tretmana. Kako su deca međusobno različita, različito reaguju na iste/slične događaje i odnose, potencijali su im različiti, problemi koje imaju doživljavaju na različite načine i imaju različite teškoće, njihove porodice su različite, vršnjaci sa kojima se druže, odnos i uspeh u školi… jasno je da je neophodno razvijati različite programe, koji će se za svako dete primenjivati krajnje individualizovano. Zasnovanost DB na navedenim principima omogućava inkorporiranje usluga u zajednici sa programima tretmana u DB-u, čime se ostvaruju maksimalni efekti tretmana.

Dobiti za zajednicu, mogle bi se sumirati na sledeći način:

  • Postojanje DB-a doprinosi uspostavljanju i razvoju integrativnog tretmana dece i mladih sa problemima u ponašanju u lokalnoj zajednici;
  • Doprinosi individualizaciji pristupa detetu i mladoj osobi sa problemima u ponašanju u skladu sa potrebama svakog deteta;
  • Omogućava smanjenje ulaska dece i mladih sa problemima u ponašanju u institucije sistema socijalne zaštite i formalni sistem krivičnog pravosuđa;
  • Omogućava integraciju mehanizama za participaciju dece i mladih u tretmanu;
  • Tokom tretmana deteta ili mlade osobe sa problemima u ponašanju omogućava koordinaciju različitih subjekata lokalne zajednice: tužilaštva, suda, organa starateljstva, ustanova obrazovanja, institucija kulture sporta, nevladinih organizacija, pružalaca usluga iz privatnog sektora, roditelja – čime doprinosi razvoju mreže usluga u lokalnoj zajednici i prirodnoj sredini deteta;
  • Stvara uslove za realizaciju vaspitnih mera, posebnih obaveza i vaspitnih naloga u skladu sa Zakonom;
  • Omogućava tretman dece i mladih u sukobu sa zakonom u skladu sa međunarodnim instrumentima i proklamovanim standardima;
  • Zahteva kontinuirano stručno usavršavanje radi jačanja profesionalnih kompetencija zaposlenih čime se izražava prihvatanje koncepta celoživotnog učenja.