Moj otac se zove Slobodan Marin,a njegov otac je bio Bozo Marin.Zivjeli su u selu Marini pored Prijedora(na putu za Novi Grad).Nasa slava je Lazareva subota.

HVALA!

Katarina Marin
Banjaluka,BIH
[email protected]

20 KOMENTARA

  1. I MOJ OTAC JE JE IZ TOG MESTA A ZVAO
    SE MILJANKO MARIN.KOLONIZACIJOM PRESLI SU U VOJVODINU TJ.VRSAC .OTAC MI JE UMRO PRE RET GODINA.OSTALI SU MI STRICEVI:ZIVKO ,STOJAN I RATKO A IMAO SAM STRICA PO IMENU MLADEN.AKO VAM TO NESTO ZNACI JAVITE SE .ZELJNO CEKAM VAS ODGOVOR .
    SLOBODAN MARIN

    SLOBODAN MARIN
    Toronto,Canada
    [email protected]

  2. Pravoslavni Marini iz Vojvodine nikako ne mogu biti starosedeoci od pre 200 godina. To mogu biti samo potomci kolonista, naseljenih posle 1945. godine, a možda i posle Prvog svetskog rata (kao Solunski dobrovoljci).
    Marini su poreklom iz Bosanske Krajine: okolina Prijedora (gde postoji i selo Marini, odakle je i moj otac), okolina Bosanskog Novog (Novi Grad), Kostajnice i Bosanske (Kozarske) Dubice to jest Knežpolja.

    Boris Marin
    Belgrade, Srbija

  3. CITAJUCI PORUKE RODJAKA HTEO SAM I JA DA SE JAVIM. MOJ OTAC DJURO, KAO I BORISOV OTAC RAJKO POTICU IZ SELA MARINI , ZASEOKA KRIVA RIJEKA KOJI SVI POMINJU DA IMAJU POREKLO SA TOG KRAJA. BORIS I JA SMO BRACA. JA IMAM DVA RODJENA I NEDAVNO SAM RUKOPOLOZEN ZA PRAVOSLAVNOG SVESTENIKA SA PAROHIJOM U BANJALUCKOM NASELJU PAPRIKOVAC. VECI DEO NASE UZE PORODICE USPEO JE DA OKUPI OKO 60-ak NASIH RODJAKA MARINA NA SABORU MARINA KOJI SMO ODRZALI NA POMENUTOJ LOKACIJI U ZASEOKU KRIVA RIJEKA. NA TAJ SABOR SAM POZVAO ONE ZA KOJE SAM ZNAO DA SU MI RODJACI. KRSNA SLAVA NAM JE SVETI PRAVEDNI LAZAR-LAZAREVA SUBOTA (UVEK 8 DANA PRED VASKRS-POSNA SLAVA)

    Slobodan Marin svestenik
    PRIJEDOR , REPUBLIKA SRPSKA
    [email protected]

  4. Moj otac je iz navedenih krajeva, zove se Ratko Marin.Deda se zvao Simo Marin.Slobodan Marin koji se javio iz Toronta, moj je brat od rodjenog strica Miljanka Marin.I naša slava je Lazareva subota.Zaista sam se obradovala kada sam proèitala sve ove postove.Bilo bi lepo uspostaviti kontakt.Možete me naæi na Facebook-u.Jelena Marin Ena

    Jelena Marin
    Vršac, Vojvodina
    [email protected]

  5. Pradeda mi je bio Janko Marin koji je poginuo u luci Mihanjona, Grcka. Deda mi se zove Slobodan Marin. Trenutno zivi u Zajecaru. Otac Nenad Marin. Stric je Lazar Marin on je clan grupe Legende. Ja sam Misa Marin, nasa slava je isto Lazareva Subota. 0607400744 voleo bih da ostvarim kontakt sa svojom rodbinom. Svako dobro.

    Misa Marin
    Zajecar,Srbija
    [email protected]

  6. Dragi moji puno pozdrava. Moj otac se zove Milovan djed Cvijo a pradjed Pero imam jos tri strica Mile(Rone),Milos i Pero svi smo porijeklom iz sela Marini kod Koz. Dubice,takodje slavimo Vrbicu (Lazarevu subotu)

    Slobodan Marin
    Kozarska Dubica
    [email protected]

  7. Ja se isto prezivam Marin i iz Panceva..Moja porodica je u oovm gradu zadnjih pola veka,starosedeoci smo.Pravoslavac sam i slavim Sv.Petku.Zanima me poreklo prezimena zbog uzimanja Rumunskog drzavljanstva,posto,vidim da ima dosta Marina koji su Rumuni.

    Nemanja Marin
    Pancevo,Srbija
    [email protected]

  8. Зовем се Марио Марин (тренутно у Аустрији), рођен у Приједору 1992. године. Отац Дражен Марин (Тренутно у Приједору) рођен у Приједору 1968. године. Деда Марко Марин (Тренутно у Брезичанима, село поред Приједора), рођен у Маринима. Прадеда Михаило Марин (покојни) , рођен у Маринима. Чукундеда Лазар Марин (покојни), рођен у Маринима. Слава нам је Лазарева Субота.
    Сазнао сам у Приједору док сам живио да имају још једни Марини из околине Дрвара. Занимљиво је то што исто имају Лазереву Суботу за славу, али нико од њих није у сродству са нама из Криве Ријеке илити Марин села код Карана.
    Од оца сам сазнао да су већина крајишника поријеклом из Црне Горе и да је преко крштеница дошао до тога да стварно и јесмо прије 2 и по вијека дошли из Црне Горе. А ко су они били и како су живјели у Црној Гори ми није познато.

  9. I moj otac je odatle, zvao se Pero, njegov otac Ostoja. Moj deda je imao jos sestoro braca, ciji su potomci rasiti po svetu i slava nam je Lazareva subota, bas mi je drago upoznati rodjake. Svako dobro Vam zelim i ziveli Marini

  10. Moji stricevi su se zvali, Bosko, Simo, Dragan, Vaso i moj tata Pero. Vidite li slicnost u imenima, verovatno su se tako zvala braca mog dede, a oni su bili vasi pradedovi ili dede. Deda Slobodana Marin iz Toronta je bio rodjeni brat mog dede, nasi roditelji su nekad davno nasli i mi smo u kontaktu i punooo se volimo, kao da smo rodjeni. Jako sam ponosna na nase prezime, ono se pominje svuda, kao grad u SAD na primer. Pozdrav jos jednom, moj email:[email protected]

  11. МАРИН, мушко лично име, од marinus – морски, у документима од XIII вијека, а постаје и презиме од XV вијека. Далека постојбина им је Косово, одакле су преко Рашке и Херцеговине доселили се у Далмацију, па онда и у Босну. Те сеобе спадају међу најстарије, почетком XV вијека. У трагању за плодном земљом и мирним животом допрли су чак до Крижеваца, има их православаца у селу Копривничка Ријека. У Кнешпољу живе у 15 села, нарочито су бројни у Маринима, Грабашници, Побрђанима и Читлуку.
    Славе Светога Лазара – ЈЈазареву Суботу (Врбицу), док неколико породица Марина у Побрђанима (костајничким) слави Никољдан, јер су они првобитно били Штрпци, па су презиме морали да мијењају због убиства бега у Чађавици код Новога, али су славу задржали. Марини су били и Мачци у Прусцима. а кажу да су презиме мијењали такође због убиства бега.
    Да су Марини заиста по старини Косовци, потврђује и једна хрисовуља из доба цара Душана, гдје је међу више имена себра (тежак) наведено и лично име Марин.
    ‘У Херцеговини постоји село Марини, што значи да су исељеници, на путу од Косова према Далмацији, успут “посијали своје трагове” и оставили родове.
    Кнежопољски Марини доселили су су непосредно од Овањске (Сански Мост) у доба навале Турака, у XVI вијеку, из “напучених крајева” Старога Мајдана спуштали су се у питомије крајеве.
    Независно од ових Марина Срба, у Далмацији је то презиме такође раширено код католика и у вези је са занимањем у поморству (проф. Драгољуб Марин: 34. 165-167).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here