Порекло презимена, село Кленике (Бујановац)

0
1331

Порекло становништва села Кленике, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кленике је најважније насеље у сливу Кленичке Реке. Има повољан положај као сеоско насеље јер лежи на граници долинског дна, плодног за влажне и падине подесне за суве културе и сточартсво. Кленике је важно и по томе што лежи на путу који из котлине Кленичке Реке води у клисуру Пчиње. Тим путем раније је могло најкраће стићи из Врањске Котлине на Овче Поље и у Велес. Тако је ово насеље било станица на поменутом путу правце север-југ. Од Кленика на исток води пот за Горњу Пчињу.

Постанак села и његов развитак.

Због повољног положаја на месту где лежи Кленике постојало је неко старо насеље, уништено за време Турака. Остаци тог насеља налазили су се у плавинском материјалу идући према суседној Мездраји – места звана Шаљица и Пљачевац.

Положај насеља био је тако повољан да је на једном месту око средине XIX века подигнуто данашње Кленике. Због средишњег положаја у сливу Кленичке Реке поменуто насеље крајем XIX и почетком XX постало је варошица; у њој је основано неколико трговачких и занатских радњи, кафана; затим насеље је било обласно средиште турске војске и полиције. Због тога је Кленике од 1908. године почело да представља и мало тржиште за околне села. Данас, 1951. године, у њему има 12 занатских радњи, једна кафана и две продавнице мешовитом робом.

Пијачни дан (трг) у Кленику се одржава петком. Долазе становници из око 30 најближих врањско-бујановачких, пчињских и прешевских села. Тргује се стоком (углавном овце и свиње, мање говеда), вуном, конопљом, воћем и ракијом. Становници из Врања у Кленику купују јефтиније поједине производе и њих препродају у Врању.

За време Турака Кленике је било мешовито насеље, имало је Турака, Срба и Цигана-Рома. Турци су се иселили 1908. године у Скопље и Турску. Данас у Кленику живи Срби – 8 родова у14 кућа и Цигани-Роми – два рода у две куће. Од исељених Турака знају се ове породице: Ахмет Чакмак, Усеин поткивач, Мемет, Орваница итд. Турци су имали велико гробље у самом насељу.

Од Срба до 1912. године у Кленику су живела само 4 тода. То су данашњи Парлинци, Петковићи, Младеновићи и Настићи. Остали Срби доселили су се по ослобођењуод Турака.

Порекло становништва.

Како је поменуто, у Кленику живе досељени родови.

Српски родови су:

-Парлинци, Никољдан, су први досељеници. Дошли су из суседне Мездраје где имају истоимених рођака. Пре тога живели су у Новом Селу у Горњој Пчињи. У Ново Село су се досељлили из Трнаве код Прешева. Из Мездраје у Кленике доселио се оснивач рода Петко, дед данашњих становника. Био је кафеџија.

-Петковићи, Аранђеловдан, су се доселили за врме Турака из Свињишта у клисури Пчиње.

-Младеновићи или Грнчари, Никољдан, су дошли у време Турака из Доњег Старца.

-Настићи, Св. Петка, су досељени у време Турака из суседне Свете Петке. И тамо су били однекуда досељени.

-Николићи, Никољдан, су досељени 1912. године из Пунушевца у Горњој Пчињи.

-Стевановићи, Никољдан, су досељени из Шумате Трнице у Горњој Пчињи након ослобођења од Турака.

-Џалићи, Никољдан, су досељени из Доњег Старца после 1912. године. Даљу старину не знају.

-Стојилковићи, Аранђеловдан, су досељени из суседне Мездраје после 1912. године. Тамо су припадали роду Главинци, чија је даља старина из Стајевца у Горњој Пчињи.

Муслимански Цигани-Роми:

-Рустем овде живе од турског доба. Даље порекло не знају.

-Ида се доселио из Муовца у Новобрдској Црној Реци 1911. године. Обе породице су ковачи.

Исељени Срби.

-Кулчини живе у Врањској Бањи.

-Шојкини и Никола, по једна кућа, су одсељени у Биљачу код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here