Јечменице су из села Јечмишта из Старе Херцеговине ,односно србског Загорја. Данашње село припада Републици Српској и налази се повише од Фоче на путу ка Пљевљима. Село Јечмишта ,43 километара удаљено је од Фоче на самој граници са Црном Гором испод планина Љубишње и Радовине на платоу кањона Таре и изворишта реке Дрине.
Јечменице потичу од старог србског рода Дрекалиновића са Загорја (Стара Херцеговина) из Кучева (стари назив) односно данашњег Калиновика.А Дрекалиновићи потичу од Калиновића стара слава Свети Георгије (Ђурђевдан). Калиновик је добио назив по старом србском презимену братства Калиновић ,Калиновик је место данас (Република Српска).Отуда су се Дрекалиновићи досељавали у Куче и узели су славу Свети Никола.Данас је слава Куча Свети Никола.Кучи данас припадају Црној Гори.Дрекалиновићи су насељавали нове србске просторе.Кучи назив је управо од места Кучево.У Кучима се Дрекалиновићи називају Дрекаловићи.На простору Загорја Дрекалиновићи су још од првих векова по престанку римске империје.Неки су се селили ка Истри,Сењу и Далмацији а једни у данашњу Србију на десну обалу Дрине.У Кучима се Дрекаловићи помињу први пут 1658-е године.А сеобе са Загорја ка Црној Гори кренуше још око 1470-е године.Кучи су тада припадали Загорској жупи или тада краће називано Горској жупи.Крсно име Дрекаловића (Куча) je Свети Никола 19-ог децембра,иста слава коју данас славе Јечменице.Под турском најездом многи су се из Куча и из Црне Горе после неколико векова вратили на старе просторе одакле су изворно а селили су се и по данашњој Србији.Тако се јавља велики јуначки род Јечменица из Јечмишта код Челебића, данас општина Фоча. Род су Јечменицима Радовићи из Јечмишта који славе Ђурђевдан,досељени највероватније преко Дробњака назад на своја огњишта и Вранеши слава Свети Никола који су се из Куча вратили назад и отишли ка Сарајеву,данас се презивају Врањеш.Све породице које сам навео потичу од Дрекалиновића(Дрекаловића) односно Калиновића.Од Калиновића је био и босански краљ Твртко Котроманић као и Кулин Бан Калиновић.За Калиновиће је казано да су род Немањићима.У Јечмишту данас живи 123 душе.
О ЈЕЧМЕНИЦАМА У ПИСАНИМ
ИЗВОРИМА
Јечменица Петар 1789-е дошао у Мале Крће,по свему судећи са простора Србије-Старог Влаха. Мале Крће је насеље у општини Пљевља у Црној Гори.
Новак,Јаков и Грујица Јечменица синови Петра Јечменице 1850-е из Малих Крћа прешли у Крњачу-Крњача је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу.Такође се налази близу града Пљевља.
Василије Јечменовић дошао из Југова 1800-е године у Пљевљу-тада се звала Таслиџа турски назив,радио као трговац .Пљевља је град и општина у Црној Гори. Налази на сјеверу земље у центру простране Пљеваљcке котлине у подножју брда Голубиња. Лежи на три ријеке: Брезници, Ћехотини и Везишници.
Саво Јечменица живео у селу Шумане. Шумане је село у општини Пљевља у Црној Гори.
У Крњачи, Милунићима, Жидовићима, Југову, Шуманима,Рабитљу,Црном Врху, и Малим Крћама такође се помиње презиме Јечменица и тамо по историјским доказима никада није било муслиманског становништва. Мале Крће су биле слободарско и хајдучко место. У њима, као и у суседним селима: Готовуши, Котлинама, Југову(Милунићима), никада није живело муслиманско становништво, па су се тамо хајдуци слободно кретали.Сва ова села припадају општини Пљевља и сва се налазе врло близо једни другима.
Постоје записи и доказано је да су неке Јечменице мењале своје презиме у Јечменовић и Јечменић.
Ово презиме је можда први пут забележено код Срба у Славонији-Пакрачкој области селу Марковац на попису становништва, које је било под Турцима 1702 године, много пре него у другим местима , где се наводи свега 8 кућа Срба православаца а од тога 4 куће Јечменица уписаних као Петар Јечменица,Вучин Јечменица,Марко Јечменац и Момо Јечменац.а у Доброселици и Самаилу у Србији први пут се помињу 1839. године као и у Чајетини на Златибору.Што се Славонског дела тиче написано је у тефтерима да су тај део искључивио насељавали Срби са подручија Старог Влаха.Старовлашани.Нешто касније у српским књигама се први пут бележи ово презиме Јечменић у селу Ропочеву 1850 године које се налазило на планини(Космај,Србија), где кажу да су пореклом из Колашина у Црној Гори,такође 1850. године у Београду се бележи презиме Јечменица.
Ово нам говори да су прва имена Јечменица која су забележена већином била сконцентрисана на Пљеваљски крај.Петар,Василије и Саво у Црној Гори…сви живели у истом периоду.И у том периоду се јавља име Јечменице Аксентија-Акса богатог трговца стоком у Србији на Златибору у селу Доброселица, код кога је Милош Теодоровић касније књаз Милош Обреновић служио 1802-е године а тамо је и крушку посадио која постоји у Доброселици и дан данас. Јечменица данас има и у Србији и У Херцоговини и У Црној Гори.
Калиновић-Дрекалиновић-Дрекаловић-Јечменица…од Калиновић Кулина Бана до данашњег дана!!!
Јечменице,Вранеши,Радовићи то су везане породице од Дрекалиновића … презимена су присвајана по месту или географском појму најчешће.
На простору данашњих Јечмишта некада давно живело је илирско племе Пирусти.
Јечменицама су род Митровићи из Црне Горе из Шавника. Митар Јечменица је 1870 из Јечмишта дошао у Шавник.И његови потомци су по њему Митровићи. Од Јечменица има нових презимена као што је и моје између осталог.
Када су се Дрекаловићи из Куча вратили на старо подручје нађоше неприступачно село Јечмишта где су снегови дубоки ,зиме оштре а шуме густе као ноћ…У Јечмишта дођоше Међовићи ,Радовићи ,Вранеши и многи други Дрекаловићи… а једни од Дрекаловића узеше презиме Јечменица баш по селу Јечмишта.
Највеће миграције Јечменица из Јечмишта по Србији,Црној Гори,Херцеговини и Хрватској управо су биле у периоду од 1700—1850 године.150 година су Јечменице настањивале најпре север Црне Горе,као први већи град изабраше Пљевља који им је био и најближи велеград… а отуда одоше северније ка Златибору,Чачку,Ужицу … Београду .
Не славе све Јечменице Св.Николу , има их који славе и другу славу. Већина Јечменица су Никољштаци. А ако су узму корени и далеко порекло стара слава је Свети Георгије односно Ђурђевдан. Тако да ако међу вама има и оних који славе Ђурђевдан или знате Јечменице Ђурђевштаке … верујте то су они који су вратили стару славу предака .
Пошаљите захтев на моју групу ЈЕЧМЕНИЦА на фејсбуку где се трудим да очувам истину о нашем пореклу. Моје име је Никола Сремчевић потомак сам Акса Јечменице код кога је Милош Обреновић служио.
Поздрав свима,можете ми писати и на мој мејл [email protected]
.
