Кричи – трагом изгубљеног племена (трећи дио)

Кричи у западним српским крајевима

На основу присутности презимена Кричка, Кричкић и Кричковић, може се рећи да је стицајем историјских околности добар дио кричког племена завршио у нашим западним крајевима, од Далмације преко Лике и Босанске крајине до Баније.

 

  • Далмација

У попису Клишког санџака из 1550. године у селу Градчац (данас Градац код Дрниша) у Петровом пољу помиње се извјесни Мирак Кричков. Наведено је да је баштина Мустафе Синанова сада у Мираковом посједу, што не значи да је сам Мирак родом из овог села (може бити поријеклом са подручја данашњих Крички код Дрниша). Године 1596. први пут се помиње село Кричке код Дрниша. У истом селу помиње се Радивој Милошевић звани Кричковић још 1624. године. Посебно је знаменито братство Кричка из Крички и Братишковаца, које је дало бројне свештенике по Далмацији (Вукадин Кричка, Радојица Кричка, Димитрије Кричка, Теодор Кричка, Стефан Кричка, Петар Кричка, Јаков Кричка, Петар Кричка, Марко Кричка) од XVII-XIX вијека. На подручју Далмације имали смо 1948. године 26 кућа Крички, 15 кућа Кричкића и 3 куће Кричковића.

 

  • Лика

Кричке по свему судећи из Далмације прелазе у Лику, па тако 1712. године имамо пописане Кричковиће у селу Вребац код Госпића (Лика). На подручју Лике имали смо 1948. године 21 кућу Кричковића. Дио личких Кричковића насељен је у Босанку крајину (подручје Босанског Петровца и Кључа).

 

  • Босанска крајина

У Босанској крајини презиме Кричка било је присутно на подручју Приједора и Санског Моста, док је презиме Кричковић било присутно на подручју Босанског Петровца и Кључа. Према етнографској литератури, Кричковићи су на подручје Босанске крајине дошли током XIX вијека из Лике, док се за Кричке да претпоставити да представљају огранак Крички из Далмације.

  • Банија

На Банији смо 1948. године имали 36 кућа Кличковића на подручју Вргинмоста, али је очито да се овдје ради о Кричковићима пошто у истим селима имамо помене Кричковића почевши од 1736. године. Занимљиво је да су и банијски Кричковићи били свештеници попут далматинских Крички, па тако током XVIII вијека имамо помене попа Максима Кричковића и попа Вучка Кричковића.

Извори и литература:

  1. F. Spaho, A. Aličić, Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 2007.
  2. K. Juran, Morlaci u Šibeniku između Ciparskog i Kandijskog rata (1570-1645), Povijesni prilozi 49, Zagreb, 2015.
  3. K. Kaser, Popis Like i Krbave 1712. godine, Zagreb 2003.
  4. Љ. Стојановић, Стари српски натписи и записи VI, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа, Београд 1926.
  5. V. Putanec, P. Šimunović, ured., Leksik prezimena Socijalističke Republike Hrvatske, Zagreb 1976.

 

Кричи – трагом изгубљеног племена (први дио)http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/

Кричи – трагом изгубљеног племена (други дио)http://www.poreklo.rs/2017/10/06/krici-tragom-izgubljenog-plemena-drugi-dio/

 

АУТОР: Петар Демић, сарадник портала Порекло

 

 


Comments

Оставите одговор