Порекло презимена, село Клисурица (Врање)

0
1521

Порекло становништва села Клисурица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Клисурица је планинско насеље; простире се на десној и левој обали дубоке долине Корбевачке Реке. Десном долинском страном води „Руски Пут“. Поменути пут саграђен је после Првог светског рата због саобраћаја између Врања и Босиљграда.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора, који носе ове називе: Попова, Пешкулинска, Локвинска Чешма и Катарка.

Земље и шуме.

Потеси у атару овог села носе ове називе: Бело Камење, Големи Преслап, Градиште, Вашариште, Соборштица, Латинско Грбље, Селиште, Бабин Дол, Локвица, Дренова Чука, Велика Ливада и Заједница.

Тип села.

Земљиште Клисурице је врло оштрих облика. Због тога се село састоји од многих мањих група кућа. Када се нађе неко блажије место онда се то крчи и ту мештани подижу своје куће. Све куће су на десној долинској страни чине махалу Присоје; куће на левој страни чине махалу Осоје.

Клисурица је 1953. година имала укупно 94 домаћинстава.

Постанак села, име селу и старине.

У источном делу села диже се тешко приступачан „чукар“ звани Градиште. Мештани су на поменутој чукари налазили „паре ставовремске“ и танке опеке. Ти је био град неког „старог народа“. Ниже Градишта је место Вашариште. Старији мештани говоре да су тамо „држали вашар“ становници који су живели у Градишту. Близу Градишта карактеристични су топографски називи Соборштица и Латинско Гробље. Соборштица је локално име за речицу која дотиче из Криве Феје. На саставу Сорбоштице и Сливничке Речице је Латинско Гробље. Селиште лежи у северозападном делу насеља. Спада у ред старијих селишта, јер се прича да је тамо било село када је у овом крају живео „предњи народ“. На Селишту мештани имају њиве и пашу. У њивама су ископавани велики земљани ћупови. Један од тих ћупова чува се удворишту Атанаса Ивковића.

У Клисурици постоји предање да су село основале три досељеничке породице: Деда Џалинска, Дели Караманска и Деда Стамболска. То је било око средине XVIII века – пре око 190 година. Када су дошли први досељеници земља је затечена као „пустелија“. Село је добило име због свог положаја – у клисури. После првих досељеника долазили су оснивачи осталих родова. Клисурица је најпре била основана на десној страни Корбевачке Реке, звана Присоје. У првој половини XIX века намножени становници почели су да прелазе на супротну, леву страну, звану Осоје.

Порекло становништва.

Родови су:

-Деда Џалинци* спадају у осниваче села. Род потиче од неког Џале, чије је порекло непознато. Куће овог рода налазе се уобе сеоске махале.

-Деда Пешинци* и Деда Јовановци*. Родове су основали браћа Пеша и Јован, синови досељеног Дели Карамана. Појасеви уназад код првог рода су: Драгутин, 68 година – Зафир – Љуба – Ивко – Пеша (оснивач рода) – Караман, који се доселио из Караманице код Криве Паланке. За Карамана се прича да је био „опасан човек“ и да јеимао „чету“. Једном је побио неке Турке код Криве Феје и „отео им злато“.После тог догађаја он се населио као сточар у Клисурици.

-Стамболци* потичу од треће најстарије сеоске куће. Не знају за своје порекло.

-Врбовци* су досељени у турско доба из суедног нижег села Врбова. „Били су хајдуци, па их Турци истерали из Врбова“.

-Медарци, Св.Петка, су презиме добили по томе што су били познати као одгајивачи пчела. Не знају за своје порекло.

-Крстинци, Савиндан, досељени су из Стајевца у Горњој Пчињи.

-Пешколија*, Вирчини* и Сандији* не знају за своје порекло.

*Не каже се коју славу славе.

Исељеници:

-Крстинци, пет породица се иселило у Корбевац.

-Медарци, једна породица живи у Превалцу.

-Деда Пешинци (Караорманци) су исељени у Врбово.

-Клисурци живе у Рђевици.

-Поповци и Клисурци су се иселили у Длугојницу.

-Клисурци су се иселили у Биновце,

-Клисурци су се пред крај турске владавине иселили у Прекодолце.

После Другог светског рата 10 пороица Клисурице колонизовано је у Војводини – у Каравуково и Брестовац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here