Порекло презимена, село Тесовиште (Врање)

0
1344

Порекло становништва села Тесовиште, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Тесовиште је планинско село. Лежи у изворишном делу Моштаничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Околна села су Гумериште, Обличка Сена и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара.

Земље и шуме.

Око села су потеси: Падалиште, Копотино, Дрењак, Равањ, Гола Чука, Бачетине, Гарине, Угљарица (где је пре 100 година прављен угаљ за коваче), Пршта Бука, Уши, Коњаска Глава, Шилегарник, Слуга Орница, Тивојловац и Селиште.

Тип села.

Тесовиште је село разбијеног типа. Дели се на онолико махала колико има родова. Све куће у једној махали нису на окупу.

Тесовиште је 1953. године имало 47 домаћинстава.

Постанак села и старине.

Покрај кућа на југозападу постоји место Остри Чукар. Тамо су мештани у виноградима ископавали остатке разних старина: „гробове, сабље, шлемове“. Неки мештани сматрају да је на Остром Чукару била „римска“ тврђавица.

У Тесовишту је црква посвећена Св. Јовану Богослову (21. маја). Црква је грађена 1874. године. Пре тога на истом месту постојала је друга, старија црквица.

Тесовиште је основано у исто време када су оснивана и суседна насеља Обличка Сена и Гумериште – у другој половини XVIII века. Оснивач села звао се Андреја. Његов брат основао је суседно Гумериште. Селиште је место у средини села – испод зграде основне школе – сада под њивама. Ту су живели преци данашњих родова када је село било мало збијено. Касније су се намножили мештани и  растурили по местима где су се налазили сточарски станови (трла) и тамо основали данашње махале.

У Тесовишту сваке године држе се два сабора; један је 21. маја, други 11. септембра. Септембарски сабор почео се одржавати у новије време.

Порекло становништва.

У Тесовишту су родови:

-Стојилковци, Јовчинци, Ивановци, Менкинци, Терзинци, Новаковци и Стевановци. Сви славе Аранђеловдан. Ови родови потичу од претка Андреја, који је основао село. По причању, оснивач Тесовишта „био је стричевић“ Милисаву, онивачу суседне Обличке Сене. Пошто се код потомака Мисављевих у Обличкој Сени данас говори да има старина из неког села на Косову, онда су и родови села Тесовишта косовског порекла. Због тога што потичу од исток претка, становници Тесовишта до краја XIX века међу собом нису склапали брачне везе. Први брак међу становницима у селу склопљен је отмицом.

Исељеници:

-Стојилковци, по две породице иселиле су се у Београд, Лесковац и Пољаницу – Секирје.

-Јовчинци, седам породица се иселило у Врање, Прешево, Скопље и Лесковац.

-Ивановци имају исељеника у Рашкој код Врања – Костићи.

-Терзинци, две породице су се иселило у пољаничко село Мерово.

-Тесовиштани су по ослобођењу од Турака прешли у ниже село Моштанису.

-Нешинци живе у Ушевцу – Пољаница.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here