Порекло презимена, село Трнава (Нови Пазар)

0
1127

Порекло становништва села Трнава, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Велика Трнава с Малом Трнавом је са обе стране Трнавске Реке, десне притоке Јошанице.

Тип села.

Куће, на стрмој страни Велике Главе, по Клековику и Жежници, чине насеље разбијеног типа. Дели се на Велику Трнаву, Малу Трнаву и на крај Вуков Лаз, чије су куће до Брђана. Има три махале: Маву, Поток–Малу, и Муаџер-Малу. Мала Трнава је с кућама ниже брда Голије на десној страни Брезјанског Потока. У Великој Трнави су основна школа и општинска зграда.

Воде.

Село је оскудно изворском водом. Она се узима са извора Маве и с неколико мањих извора који пресушују.

Земље и шуме.

Зиратна земља је у долини реке и по странама побрђа; међу орницама има ливада на местима Беглуци, Бачиште, Шуманов Лаз, Нуровина, Ујничка Ливада, Колашинске Стране, Дивљаков До, Хамановина, Маљево Брдо, Прло, Клековак, Крљевито Брдо, Вуков Лаз и Сабориште (Чадориште). Сеоске шуме и испаше су на Чукару, Просеченици, Дрењаку, Великом Осоју и Дураковцу.

Остали подаци о селу.

Име селу споменуто је 1780. године. Становништво старе Трнаве раселило се 1809. У Малој Трнави има остатака старог гробља. Ту је и садашње. Данашње село заселили су бихорски и херцеговачки родови око средине 19. века. То прво насеље било је на Старом Селу. Године 1948. оба села имала су 587 становника.

Порекло становништва.

У Великој Трнави су родови из Бихора:

-Селмановићи, 3 куће, Бихорци, 3 куће, Ћорхамзић, 1 кућа, Хрњак, 1 кућа и Шабовићи,  3 куће.

Око 1880. доселили су се из Гацка:

-Чустовићи, 2 куће, Фазлагићи, 6 кућа, y Вукову Лазу, Џубуровићи, 3 куће,  Чампара, 1 кућа и Муаџер-Махали; из Корјенића су Капетановићи, 3 куће, Беговић, 1 кућа и Меховићи, 2 куће.

-Дрековић, 1 кућа, је Куч досељен из Златног Камена на Рогозни.

-Карталовићи, 2 куће, су досељени из Рогатице у Босни, 1910. године.

-Дупљак, 1 кућа, је прешао 1912. Године из Ујнича.

Године 1916. доселили су се:

-Јајић, 1 кућа, из Дунишића код Сјенице.

-Дервовић, 1 кућа, из Дунишића.

-Каришик, 1 кућа, из Дубнице код Сјенице.

-Тотић, 1 кућа, из Сибнице код Сјенице.

-Ћатавићи, 3 куће, су y махали Мави, досељени из Колашина на Тари.

-Пљаковић, 1 кућа, је у Поток–Махали, досељен из Угла.

-Кладничанин, 1 кућа, је из пештерске Кладнице, досељен 1919. године.

-Шебековић, 1 кућа, је досељен из Врановине у Дежеви.

Хришћански родови у Великој Трнави:

-Беловић, 1 кућа, Св. Петка је од Бјелопавлића, отац дошао из Кашља на Рогозни 1923. године; одељаци су у подгорским Милићима.

-Стефановић, 1 кућа, Св, Јован, је досељен из Каменске у Студеници 1925. године.

-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Ранчића у Ибарском Колашину.

У Малој Трнави су:

-Васиљевићи, 3 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи, досељени око 1880. године из пештерских Корита; од њих су Васиљевићи у Шутеновцу.

-Рајовићи, 2 куће, су од Рајовића у Шалиновићу, досељени око 1890. године.

-Лакоњић, Ђоковић, 1 кућа, суод Лакоњића у Педељу.

-Јовановићи (Мала Госпођа) су изумрли у селу.

Из краја Вукова Лаза одселили су се у Турску 1913. „мухаџери“ из Босне.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here