Порекло становништва села Доње Пуношевце (по књизи Пунушевце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је изразито планинско; лежи на југозападној падини Мотина, на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Околна насеља су: Пуношевце у Горњеој Пчињи, Ћурковица, Марганце и Лепчинце.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца. У селу има и два бунара.

Земље и шуме.

Око кућа су потеси са њивама, пашом и буковом шумом. Њихови називи су: Мотино, Манастириште, Трештени Камен, Падине, Орница и Колибе.

Тип села.

Пуношевце је село разбијеног типа. Дели се на махале Долинарци и Лесковица. У првој махали су куће родова Чакрлинци, Биволарци, Мездрајци и Гогинци. У другој махали су куће родова Булимачовци, Зељанци и Сакамлици.

Укупно је у селу 1955. године је било укупно 21 домаћинстава.

Постанак села и прошлост.

Пуношевце у сливу Јужне Мораве основано је пре око 170 година. Оснивач села био је Вучко, предак данашњег рода Булимачовци. Вучко је живео у нижем сели Кршевици. Њему је тамо „доодија неки Арнаутин код жену“. За њим, из неког нижег села, дошли су преци данашњег рода Чакрлинци.

Потес Манастириште, под пашом и ораницама, је на граници атара између Пуношевца у сливу Јужне Мораве и Пуношевцу у Сливу Пчиње. Преко њега је водила српско-турска граница. Прича се да је ту некада био манастир.

Пуношевце у сливу Јужне Мораве и суседно Пуношевце у сливу Пчиње до 1878. године чинили су једно насеље. Поменуте године гребеном Мотина била је повучена српско-турска граница и од тада се они сматрају као два посебна села. Да би се међусобно разликовали, од 1878. до 1912. године села су се звала Српско Пуношевце у Врањској Корлини и Турско Пуношевце у Горњој Пчињи.

На гребену Мотина местимично се познају шанчеви и зидови од караула. То су остаци од раније турско-српске границе. До 1912. године преко овог села било је развијено кријумчарење; из Турске су становници добављали со, шећер, памук – а из Србије у Турску су шверцовали оружје, масло, секире, раонике и др.

Сеоске славе су Ђурђевдан (по цркви у пчињском Пуношевцу) и Спасовдан. Спасовдан се слави однедавно; једне године „тепао град и зато се заветили“. О сеоским славама приређује се сабор на месту Колибче.

До 1878. године гробље овог села било је у Пчињском Пуношевцу. Од тада се сахрањују у гробљу села Марганца.

Порекло становништва:

У Пуношевцу су ови родови:

-Булимачовци, Аранђеловдан, су досељени крајем XVIII века из нижег села Кршевице. Милан, 78 година – Стојан – Стаја – Величко – Вучко, који се доселио. Неки њихови истоимени рођаци из Кршевице преселили су се у Врање.

-Чакрлици и Биволарци, Аранђеловдан, раније су чинили један род. Доселили су се из неког села у низији.

-Зељанци, Аранђеловдан, су грана од Булимачовци. Неки њихов предак „узео је жену Мездрајку“ (из Мездраје у Горњој Пчињи) и по њој добили презиме.

-Гогинци, Аранђеловдан, су се доселили пре 1878. године из пчињског Пуношевца.Тамо имају рођаке.

-Сакамилици, Аранђеловдан. Време и место исто као код рода Гогинци.

Исељеници.

-Пунушевчани живе у Средњем Селу изнад Врањске Бање.

-Гогинци и Каланци су се иселили у Дејанце – Горња Пчиња.

-Стаменковићи су се иселили у Грамаду код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here