Порекло становништва села Сендо, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Сендо је у присојима Шаренкамена, Оџина Брда и Каменог Брда.
Тип села.
Куће доњег села су близу пута Бањска—Митровица.
Воде.
Оскудно је изворском водом и услед њене несташице не може се развити у веће насеље, јер се вишак становништва одсељава. Вода се узима са четири бунара која пресушују; бунари ниже Оџина Брда имају привидно слан укус. Лети се вода доноси с Козаревске Реке. На њој се поји стока и пере рубље.
Земље и шуме.
Њиве су родне, помешане са ливадама на местима која се називају: Белиш, Лазови, Ледина, Маркова Ливада, Складун до Бреснице, Добри До, Шарен Камен, Дубрава, Бајир, Лазине, Црквине, Раскрсница, Чукар, Гај, Ђокина Њива и Ајдевића Њива са друге стране реке.
Име села, старине, историјат и остали подаци о селу.
Није јасно да ли је назив села постао по сенокосним ливадама у сеоској долини, како то народ казује, или је постао по црквини која је у долу која се називала Сен До (Свети До), а црквица у њој била вероватно католичких рудара, или је могућно назив постао по личном имену Сено, од тога Сенов До или Сендо (један топоним у Вилишту се и сада назива Сенова Кућа). У једној свештеничкој исправи забележено је 1832. године бањско село Сендо. Данашње гробље је код обновљене црквице св. Спаса у Дољанима. Године 1948. село је имало 117 становника.
Порекло становништва.
-Пушкићи, Вукашиновићи, 5 кућа;
-Мирковићи, 4 куће;
-Милићи, 3 куће;
-Васић, 1 кућа, и:
-Николићи, 5 кућа, слава Св. Лука, предак од Пећи, а по тамном предању био однекуд из Црне Горе, вероватно Ровчанин или Никшићанин; имају одсељене одељаке у Топлици и у копаоничком селу Добрави.
-Вукићевићи, 10 кућа;
-Влајковићи, 6 кућа и:
-Илићи, 3 куће, слава Св. Јован, старији досељеници, не знају своју матицу.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
