Порекло становништва села Барелић, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у близини раније српско-турске границе. Оно је изразито планинско насеље и лежи у горњем делу Коћурске Реке. Четири сеоске махале су на десној долинској падини а две на левој. Око Барелића су села: Нова Брезовица са севера, Коћура са југоистока и Пуношевце са југа.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, од којих су познатији: Вирови, Корито, Зарбина Рупа, Трајково Кладенче, Студењак и др.
Земље и шуме.
Топографски називи за делове атара са њивама, пашом и шумом су: Свети Илија, Анђелово Гумно. Стојаново Гумно, Мотино, Заградено, Кључ, Ајдучка Долина, Пољана, река, Стаљевац, Острила, Прди Бука, Маглица, Гаринке, Рамњак, Глиарница и Јастребац.
Тип села.
Барелић је село разбијеног типа. Дели се на махале, које се зову: Милосавска, Барбинска, Павловска, Златанова, Анђелинска и Јовинска Махала. Називи махала су по родовима а одстојање између најближих износи фртаљ часа хода.
Укупно у селу има 7 родова у 22 домаћинства – према подацима из 1949. године.
Име села, прошлост и старине.
У средини села, непосредно покрај Коћурске Реке ископавају се „дуварине“ од кућа и воденица. Зидови су били од камена. Ту је некада било село, али се о томе ништа конкретно не зна.
Више Барелића, на северној страни атара, налази се место Свети Илија. Ту су раније мештани откопавали цигле широке око 40 сантиметара. Опште је предање да је на овом месту био стари манастир, касније од стране Турака порушен. Манастир је имао воденицу и имање. Рушење манастира изгледа није било давно. Становници из околних пчињских и врањских села увек су се скупљали на сабор око манастиришта на дан Св. Илије.
У Барелићу је раније напасана стока мештана Вишевца у Врањској Котлини. Стока је напасана на спахијском имању, коју су после власници продали становницима из Барелића.
Све куће у Барелићу је 1943. године спалила бугарска војска. Због тога су у овом селу све куће нове.
Ј. Х. Васиљевић истиче да је назив села Барелић „постало од личности“.
Порекло становништва.
Сви сеоски становници потичу од досељеника.
Родови су:
-Јерци, Никољдан, су први сеоски досељеници. Захватили су најбољу земљу. Пореклом су из краја између Лаба и Ибра. Оснивач рода Костадин најпре је у Гоењу Пчињу возио и продавао катран; после тога је на месту Свети Илија отворио хан и стално се наслио у Барелићу. Овде живе од краја XVIII века. Костадин је уживао велики углед код врањског паше. Од овог рода постоје исељене породице у Јелашници код Сурдулице, у јабланичком селу Кљајићу и у Трнави код Прешева.
-Барбинци, Аранђеловдан, су досељени после претходних. И они су захватили добру земљу у селу. Пореклом су из села Зарбинца одакле су дошла браћа Стеван и Анђеле. Они потичу од Стевана. Овде живе око 160 година. Имају исељених породица у Предејану и другим местима.
-Анђелинковци, Аранђеловдан, имају исто порекло и време досељена као и Барбинци. Ови потичу од претка Анђела, који је био брат оснивачу рода Барбинци: Стојан, 38 година – Арсо – Пеша – Стоша – Младен – Анђел, који се доселио. Имају исељенике у Кумареву код Врања, Слатини код Гњилана, Доњем Младеновцу (где су изумрли) и Крагујевцу (сада се „изгубили“).
-Косовци или Јовинци, Никољдан, су пореклом са Косова. Овде су дошли када и предњи родови. Има их исељених у Миратовцу и Летевици – Ђорђевићи – код Прешева и Каравукову – Бачка. Припадници овог рода су познати као „крупни људи“.
-Павловци, Аранђеловдан, су пореклом из неког села у кривопаланачком крају. Бежећи од Турака најпре су дошли у Трговиште, потом у Златокоп (Врањска Котлина) а одатле прешли у Барелић. Овде се доселио оснивач рода Митар пре око 165 година: Илија, 45 година – Анђеле – Стоша – Павле (по коме су добили име) – ? – Митар, који се доселио. Имају исељених породица у лесковачком крају и Војводини.
-Златанови, Аранђеловдан, су огранак рода Павловци. За време Турака неке породице су се иселиле у лесковачки крај.
-Милосавци, Никољдан, не знају за своје порекло. Има их исељених у Слатини – Гњилане и у Каравукову – Бачка.
Исељеници.
Осим поменутих родова, који имају исељенике, из Барелића има и других исељених становника. То су:
-Дининци су се иселили у Наставце код Врања. Њихово право порекло је из околине Ћустендила. Одатле су дошли у Барелић па потом отишли у поменуто село.
Сеоска слава је Илиндан.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
