Порекло становништва села Сливница, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Сливница је планинско село у горњем току Корбевачке Реке. Околна насеља су: Клисурица, Липовац, Дуга Лука, Првонек и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора, којих има у свим махалама. Најпознатији су Чвор, Ливада, Кладенац итд.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Девојка, Мусуљ, Китка, Турски Рид, Уши, Самар, Голем Кичњер, Вашариште, Лукова Глава, Селиште, Рудиње, Вучје Осоје, Валог, Пешина Њива и Равни Дел.
Тип села.
Село је јако разбијеног типа. Састоји се из пет махала: Кичер, Равни Дел, Ђелинци, Рудине и Јазбиње. Куће по махалама су разбацане и без реда.
Сливница је 1953. године имала укупно 69 домаћинстава.
Постанак села и старине.
У махали Кичер по њивама мештани ископавају стари новац и делове креамике. Тих старина има у њиви Стојадина Стојковића.
Данашње село није старо. Њега суосновали крејем XVIII века досељеници, који су дошли из Крајишта на истоку. Тада су се оснивала и околна насеља.
У махали Рудиње, близу гробља, је потес Селиште. На Селишту је био зачетак данашњег села. У њивама на Селишту се изоравају остаци од кућа.
За време Турака, до 1878. године, на атару Сливнице постојала је и нека „турска земља“. Власник те земље био је Турчин Аџија из Врања. Њу суобрађивали мештани махале Ђелинци и Равни Дел.
Сеоска слава је први дан Духова – Тројица.
Порекло становништва.
У Сливници живе ови родови:
-Ђелинци* су пореклом из Мосуља у Крајишту.
-Равноделци* се деле на:
-Милошевци*, Пршинци* и Николчини*. Не знају за своје порекло.
-Јазбинци се деле на:
-Петровци, Врачаричани и други. Не знају за своје порекло.
-Рудињани* се деле на:
-Потковци* и Барчани*. Не знају за своје поррекло.
-Голочевци, Никољдан. Куће су им умахали Кичер. Доселили су се 1878. године из Голочевца у Горњој Пчињи.
-Дејанци* живе у махали Кичер. Дослили су се 1878. године из Дејанаца у Горњој Пчињи.
-Ђоринци* су, такође, досељени из Горње Пчиње.
*Не каже се коју славу славе.
Исељеници:
-Деда Ивкови су у Изамну.
-Сечоглавци и Мангинци су исељени у Првонек.
-Стајићи, Пешићи и Јовановци су се иселили у Мали Трновац.
-Сливничани су се иселили у Турију.
После Другог светског рата око 15 породица колонизовано је у Војводини – Каравуково.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
