Godišnje se vlastima u SAD prijavi nestanak oko 100.000 osoba. Na sreću, većina ovih istraga se brzo rešava tako što se osobe otkrivaju i ponovo spajaju sa voljenima. Nasuprot tome, broj predmeta koji ostaju otvoreni predstavlja dilemu za policiju jer incidenti mogu biti povezani sa nerešenim ubistvima, drugim nasilnim zločinima ili ugroženim licima. Uprkos značajnom broju nestalih osoba, istraživanja na ovu temu su oskudna. Uglavnom, objavljene studije o nestalim osobama fokusiraju se na istrage evropskih zemalja. Ministarstvo pravde SAD je 2008. godine pokrenulo Nacionalni sistem nestalih i neidentifikovanih osoba (NamUs), javno dostupna baza podataka, kako bi promovisalo razmenu informacija u ovim istragama između organa za sprovođenje zakona, medicinskih stručnjaka i javnosti.
Svrha ove studije bila je da se ispita tačnost evidencije nestalih osoba iz NamUs baze podataka upoređujući karakteristike sa onima koje su sastavljene u izveštajima o hapšenju. Istraživač je pretpostavio da zapisi NamUsa sadrže netačnosti i da će ove greške biti češći za incidente koji uključuju osobe za koje se smatra da imaju nizak socio-ekonomski status. Teoretski zasnovan na Blackovom ponašanju zakona i teoriji socijalne isključenosti, korišćen je neeksperimentalni istraživački dizajn korišćenjem namenskog uzorkovanja da bi se prikupila 161 evidencija o nestalim osobama navedenim u NamU-ima koji su takođe prethodno bili uhapšeni. Iz dva seta podataka, upoređene su visine, godine, boje kose i očiju, a za svaki slučaj je dodeljena ocena tačnosti. Ovi rezultati su zatim statistički procenjeni korišćenjem varijabli SES i razlike u danima između datuma koji nedostaje i datuma koji je nadležnim organima prijavljen kao nedostajući.
U skladu sa prethodnim istraživanjima koja su otkrila nedoslednosti sadržane u drugim velikim podacima iz krivičnog pravosuđa, primećena su i odstupanja u spiskovima NamUs slučajeva. Konkretno, 23,0% od ukupnog broja slučajeva sadržalo je najmanje jedno odstupanje. Od ovih 37 zapisa, 17 (46,0%) sadržalo je veoma mali sukob između prijava hapšenja i nestalih osoba (npr. razlika od 2+ inča u zabeleženoj visini). Dalje, samo jedan zapis je sadržao sukobe u dve od procenjenih kategorija, a nijedan zapis nije sadržao odstupanja u više od dve karakteristike. Uprkos ovim specifičnostima rekorda, 6 statističkih testova utvrdilo je da zabeležena odstupanja nisu statistički značajna. Dalje, rezultati faktorske analize dobijene su niske vrednosti i nisu bile u mogućnosti da objasne varijabilnost u uočenim neslaganjima.
Ovo istraživanje predstavlja prvi empirijski pogled na podatke sistema NamUs, kao i jednu od retkih studija za ispitivanje nestalih osoba u SAD. Pored toga, ovaj rad je koristio opskurni alat savezne vlade za dodeljivanje SES-a na osnovu adrese stanovanja. Slabosti studije su uključivale to što su slučajevi iz južnih država bili prezastupljeni, nedostajalo je javno dostupnih evidencija o hapšenju, a prisutna je i nenamerna pristrasnost u vezi sa nedavnošću u tome što se uzorkovani slučajevi uglavnom sastoje od evidencije nestalih osoba iz poslednjih 7 godina. Ograničenja ovog istraživanja bila su u tome što se uzorak sastojao isključivo od odraslih, ispitivanih slučajeva koji su uključivali samo one sa krivičnim istorijama, a studiju je ometao nedostatak dostupnih evidencija o hapšenju za pregled. Razmotrene su i preporuke za buduća akademska istraživanja i praktičare [i].
[i] Scott Duncan. 2020. Unsolvable? Assessing the Accuracy of Missing Person Case Data. Doctoral dissertation. Nova Southeastern University. Retrieved from NSUWorks, Abraham S. Fischler College of Education. (256)
https://nsuworks.nova.edu/fse_etd/256
Чланак Procena tačnosti podataka o slučaju nestalih osoba се појављује прво на Nestali Srbija.
